„Шта је Vim?” Објашњење у шест килобајтова Vim („Vi IMproved”) је „vi” клон, тј. програм сличан уређивачу текста Vi. Vim ради у сваком текстуалном терминалу, али поседује и графичку корисничку спрегу (graphic user interface) за подршку менија и миша. Доступност: Vim је доступан на многим платформама и садржи много новина у поређењу са Vi-јем (види: ). Vim је сагласан са скоро свим командама Vi-ja — осим Vi-јових грешака. ;-) Оперативни системи: Vim се може користити на много оперативних система: AmigaOS, Atari MiNT, BeOS, DOS, MacOS, NextStep, OS/2, OSF, RiscOS, SGI, UNIX, VMS, Win16 + Win32 (Windows95/98/00/NT/XP) — и посебно FreeBSD и Linux. :-) Ауторско право: Главни програмер и координатор Брам Мооленаар (Bram Moolenaar) је у поседу ауторског права. Vim је „добротворни софтвер”; на име надокнаде за коришћење овог програма препоручује се давање добровољног прилога за сирочиће у Уганди (види: ":help uganda"). Изворни кôд: Vim припада програмима Отвореног изворног кода и свака помоћ на унапређењу је добродошла! === Одлике Уређивач за почетнике — лак за коришћење: Vim је много лакши за почетнике него Vi због исцрпне документације доступне током рада, „врати” (undo) и „поврати” (redo) команди (не обазирите се на грешке — само користите врати-поврати!), подршке за миша, и подесивих икона и менија. Скупови карактера и терминали: Vim подржава iso-latin1 скуп карактера и termcap. (Обичан Vi има проблема са овим.) Слова и језици: Vim подржава уређивање здесна на лево (нпр. за арапски, фарси, хебрејски) и „вишебајтне” текстове, за језике чија се слова представљају са више од једног бајта, као што су кинески, јапански, кореански (хангул). (Строго говорећи, Vim подржава УТФ-8 и Уникод (Unicode).) Сређивање текста и визуелни мод: У Vim-у се текст може бирати „визуелно” (са истицањем) пре него што се изврши нека „операција”, нпр. копирање, брисање, замена, померање улево и удесно, промена величине слова (велика у мала, и обратно), или сређивање уз очување увучености текста. Vim такође омогућује бирање и операције над правоугаоним блоковима текста. Довршавање команди: Vim поседује команде које довршавају унос — било да се ради о командама, именима датотека или речима. Аутоматске команде: Vim има и „аутокоманде” за аутоматско извршавање команди (нпр. аутоматско распакивање компримованих датотека). Унос специјалних (digraph) знакова: Vim омогућује унос специјалних знакова комбиновањем два знака (нпр. уносом комбинације знакова „:” и „а” добија се знак „ä”) — уз могућност дефиниције других комбинација такође. Препознавање и претварање типа датотеке: Vim аутоматски препознаје тип датотеке (DOS, Mac, UNIX) и омогућује њено снимање у било ком од ових типова — више нема потребе за unix2dos програмом на Виндоусу! Историја уноса: Vim памти унесене команде и претраге тако да се оне могу касније поново искористити са или без преправке. Снимање макроа: Vim може да „сними” скуп команди како би се оне касније могле понављати без поновног уноса. Меморијска ограничења: Vim поседује много мањa меморијскa ограничења за дужину реда и величину бафера од стандардног Vi-ја. Вишеструки бафери и подела екрана: Vim омогућује уређивање више бафера и поделу екрана на подпрозоре (и усправно и положено) тако да се више датотека, или више делова исте датотеке, могу приказати у исто време. Бројеви као аргументи команди: Vim дозвољава коришћење бројева као аргумената у више команди него Vi (нпр. за „put”). Пратеће датотеке (помоћне и синтаксне датотеке): [Додатне датотеке које програм користи током рада — оне не садрже кôд који мора да буде преведен и повезан у извршну датотеку.] Vim верзија 5.7 има 70 датотека помоћи (око 2080 килобајтова текста) о командама, могућностима, саветима за подешавање и уређивање текста. (Vim верзија 6.x: око 85 датотека, oтприлике 2796 килобајтова текста.) Неке од ових датотека су искључиво посвећене коришћењу Vim-а на појединим оперативним системима. Програмирање: Vim поседује сопствени програмски језик којим се његове могућности могу лако проширивати. Позиционирање у претрагама: Vim дозвољава да се курсор постави на произвољни положај око пронађеног текста, нпр. сада се курсор може поставити и *после* нађеног текста. Очување података о раду: Vim дозвољава похрањивање података о раду у датотеку са називом „viminfo” која омогућава да се рад у следећој сесији нормално настави, нпр. списак бафера, ознаке у датотекама, садржај регистара, историја команди и претрага, и тд. Замена Tab карактера: Vim може да замени Tab-ове у тексту са размацима (види „:help expandtab” и „:help retab”). Систем ознака: За проналажење текста у датотекама у Vim-у се може користити индекс ознака (tags) уз много команди за рад са њиме. Објекти у тексту: Vim препознаје више објеката у тексту (пасуси, реченице, речи и РЕЧИ — са и без околног размака) и омогућује кориснику подешавање њихове дефиниције. Означавање синтаксе: Vim може да приказује текст у боји у складу са „(програмским) језиком” чију синтаксу дефинише корисник. Vim долази са преко 200 датотека са описом синтаксе за: многе програмске језике (Ada, C, C++, Eiffel, Fortran, Haskell, Java, Lisp, Modula, Pascal, Prolog, Python, Scheme, Smalltalk, SQL, Verilog, VisualBasic), математичке програме (Maple, Matlab, Mathematica, SAS), означавање текста (DocBook, HTML, LaTeX, PostScript, SGML-LinuxDoc, TeX, WML, XML), излазе програма (diff, man), датотеке за подешавање програма (4DOS, Apache, autoconfig, BibTeX, CSS, CVS, elm, IDL, LILO, pine, procmail, samba, slrn), списе љуски и подешавања (sh, bash, csh, ksh, zsh), језике системског програмирања (awk, Perl, sed, yacc), датотеке система (printcap, .Xdefaults), и, наравно, за Vim и његове датотеке помоћи. Посебан кôд: Из Vim-а се по жељи могу користити Perl, Tcl и Python. Vim може да делује као OLE аутоматски сервер под Виндоусом. Vim може такође да буде инсталиран са подршком за X-windows, омогућујући подесиве меније и подршку за миша. И још више. Много више! === Места на Мрежи Домаћа страна Vim-а http://www.vim.org/ За детаљнији опис Vim-ових могућности посетите http://www.vim.org/about.php === Писац и преводилац Написао: Свен Гукес (Sven Guckes) guckes@vim.org Задња измена: Mon Mar 12 07:00:00 MET 2001 Превео: Александар Јеленак Задња измена: 25. март 2003. (2003-03-25)